Dijagnoza recesije desni

Dok su kod mladih često zahvaćeni srednji sekutići u donjoj vilici, odrasli češće imaju recesije desni na bočnim zubima u gornjoj vilici.

Sopstvena procena desni, na primer kod kuće pred ogledalom, nedovoljna je za ispravnu ocenu. Bez kliničkog pregleda u stomatološkoj ordinaciji nije moguće prepoznati razlog povlačenja desni.

Tek ispravan klinički pregled u stomatološkoj ordinaciji pomoću takozvane sonde za desni (parodontalne sonde) može dati informaciju da li su desni zdrave, da li se radi o upali desni (gingivitisu) ili već o bolesti potpornog aparata zuba (parodontitisu).

Kod recesija desni razlikuju se četiri stepena težine, jer se iz njih mogu izvesti i mogućnosti lečenja.

Jednostavna recesija postoji kada povlačenje ruba desni još nije doseglo pokretnu oralnu sluzokožu. Kod drugog stepena težine recesija je već prodrla u pokretnu sluzokožu. U oba slučaja korekcija ruba desni moguća je hirurškim zahvatom.

Budući da je kod stepena 3 i 4 već došlo i do gubitka vilične kosti između zuba, postojeće recesije desni na tim mestima ne mogu se u potpunosti korigovati ni hirurškim merama.

Osnovnim parodontalnim pregledom želi se u kratkom vremenu utvrditi da li postoje problemi sa desnima. Pritom se na jednostavan način može dijagnostikovati gingivitis ili otkriti parodontitis.

Pomoću sonde za desni (parodontalne sonde) na odabranim mestima pažljivo i u milimetar precizno meri se dubina prodiranja na rubu desni.

Nakon ovog kratkog pregleda dalja ispitivanja se sprovode samo ako su pritom pronađeni znakovi gubitka potpore zuba. Ova ispitivanja uključuju takozvani parodontalni status i dodatne rendgenske snimke.

Pri kliničkom pregledu sondom za desni (parodontalnom sondom) na do šest mesta po zubu precizno se u milimetar meri dubina prodiranja sonde u parodontalni džep. Tačnije, meri se dužina između ruba desni i dna džepa. Pritom se govori o takozvanoj dubini sondiranja. Na zdravim mestima dubina sondiranja iznosiće najviše 3 mm. Na mestima gde je zbog recesije desni potpora zuba već propala, dubina sondiranja će, međutim, takođe iznositi samo nekoliko milimetara.

Dodatno se u takozvanom parodontalnom statusu u milimetar precizno beleži visina vilične kosti (nivo pripoja). Parodontalni status je neophodan za dijagnostiku i planiranje lečenja recesije desni. Parodontalni status se može besplatno zabeležiti online u svakoj stomatološkoj ordinaciji i dalje koristiti: www.periodontalchart-online.com.

Dijagnoza recesije desni se pod određenim okolnostima može jasno potvrditi tek pomoću za to neophodnih rendgenskih snimaka. Izbor rendgenskih snimaka potrebnih za dijagnozu recesije desni donosi se tek nakon obavljenog kliničkog pregleda. Na taj način se može sprečiti preveliko opterećenje rendgenskim zračenjem.

Rendgenski nalaz se u najjednostavnijem slučaju sastoji od dva snimka (bite-wing snimaka), a u najopsežnijem slučaju od takozvanog rendgenskog statusa sa dodatnih do 14 rendgenskih snimaka ili ortopantomograma. Napravljeni rendgenski snimci moraju prikazivati viličnu kost koja okružuje zube i tako omogućiti procenu stepena gubitka kosti.

Na svakom rendgenskom snimku iz stomatološke ordinacije zubi se moraju pregledati i na karijes i na parodontitis.

1999. godine u SAD-u je održana prva međunarodna radionica za klasifikaciju parodontalnih bolesti. Najvažnija novost u odnosu na Evropsku klasifikaciju iz 1993. bila je u tome da se oblici bolesti uopšteno više ne definišu primarno na osnovu starosti pacijenta pri prvoj dijagnozi (npr. juvenilni parodontitis i parodontitis odraslih). Kao novi oblici uvedeni su hronični i agresivni parodontitis, kao i, na primer, parodontitis koji se može povezati sa sistemskim bolestima.

U novoj klasifikaciji iz 2018. godine, međutim, više se ne pravi razlika između hroničnog i agresivnog parodontitisa. Parodontitis se sada opisuje – po uzoru na klasifikaciju dijabetesa – pomoću takozvanih stadijuma (staging) i stepena (grading).