Često postavljana pitanja

Ako vam se desni povlače, u obzir se mogu uzeti dve situacije:

S jedne strane, parodontitis u uznapredovalom stadijumu može dovesti do povlačenja ruba desni. Sam parodontitis je upalna bolest nastala zbog bakterijskih naslaga. Ako se parodontitis ne leči, gubitak potpore zuba nastavlja se ispod ruba desni. Kod parodontitisa početni gubitak potpore zuba nije vidljiv. Tek kod uznapredovalijeg parodontitisa rub desni se povlači i vi biste to mogli primetiti kao povlačenje desni, jer su pritom i površine korena zuba postale ogoljene i vidljive.

S druge strane, nije svako povlačenje desni nastalo zbog parodontitisa. Stoga biste mogli imati recesije desni. One su mogle nastati, na primer, zbog prejakog pranja zuba. Zbog velike sile četkica za zube uvek iznova povređuje rub desni. Pri svakom zaceljivanju on se povuče još malo dalje, sve dok se koren zuba ispod njega ne ogoli. Čak i ako promenite oralnu higijenu i budete čistili zube sa manje sile, recesija desni će ostati, a rub desni neće ponovo izrasti do svog prvobitnog mesta.

Tek pregled u stomatološkoj ordinaciji može vam na kraju dati tačan odgovor.

Ne mora se svaka recesija desni lečiti. Kod osoba bez parodontitisa, ako se recesija rano otkrije na godišnjoj stomatološkoj kontroli, oralna higijena se već može odgovarajuće korigovati i optimizovati. Time rub desni sa svojom recesijom doduše ostaje, ali više nije izložen novim uticajima (npr. ribanju četkicom za zube).

Kod osoba koje imaju tegobe pri konzumiranju hladne hrane ili pića, odgovarajuće prilagođavanje ishrane, kao i redovna primena takozvanih fluoridnih gelova, mogu pomoći da se tegobe donekle ublaže.

Kod tegoba koje ne prolaze ili kod estetski neprijatnog izgleda može se razmotriti lečenje hirurškim zahvatom. Pritom se na pogođenim zubima rub desni vraća na svoje prvobitno mesto.

Pored toga, kod ogoljenih zubnih vratova na kojima je došlo i do gubitka tvrde zubne supstance može se razmotriti da se ona ponovo nadoknadi materijalom za plombe.

Tek pregled u stomatološkoj ordinaciji i po potrebi savetovanje sa specijalistom parodontologije mogu vam na kraju dati tačan odgovor.

Sopstvene recesije desni često se ne otkriju samostalno. Više od 50 procenata odraslih ima najmanje jedan zub sa recesijom desni. Većina pogođenih zuba je pritom bez tegoba.

Ako recesija, na primer, nije vidljiva kod kuće u ogledalu, pregled u stomatološkoj ordinaciji može razjasniti da li ona postoji.

Za obolele je važno da znaju gde se nalaze njihove recesije desni, kako bi se na tim mestima sprečila dalja oštećenja. Budući da postojeće recesije desni koje se ne leče hirurški ostaju doživotno, naročito u starijoj dobi treba misliti na to da se na ogoljenim zubnim vratovima uspešno spreči neželjeni karijes korena.

U prvom razgovoru stomatolog utvrđuje da li ste izloženi eventualnim faktorima rizika. Poznati faktori rizika za recesiju desni su: pogrešna tehnika pranja zuba četkicom, tanke desni, ortodontsko lečenje, pušenje, bezdimni duvan (snus) ili pirsing.

Zatim će stomatolog ili stomatološki higijeničar obaviti takozvani kratki parodontalni pregled koji traje samo nekoliko minuta. Pomoću sonde za desni (parodontalne sonde) na odabranim mestima pažljivo i u milimetar precizno meri se dubina prodiranja na rubu desni. Kliničko sondiranje parodontalnom sondom s preciznošću od milimetra, radi merenja rubova desni i lokalizovanja vilične kosti, neophodno je za dijagnozu recesije desni.

Nakon ovog kratkog pregleda dalja ispitivanja se sprovode samo ako su pritom pronađeni znakovi gubitka potpore zuba. Ova ispitivanja uključuju takozvani parodontalni status i dodatne rendgenske snimke.

Ako recesija desni još nije previše uznapredovala, hirurškim zahvatom se može ponovo uspostaviti prvobitno stanje.

Recesije desni svrstavaju se u četiri različita stepena težine. U zavisnosti od stepena težine, međutim, na raspolaganju je samo ograničen izbor mogućnosti lečenja.

Jednostavna recesija postoji kada povlačenje ruba desni još nije doseglo pokretnu oralnu sluzokožu. Kod drugog stepena težine recesija je već prodrla u pokretnu sluzokožu. U oba slučaja korekcija ruba desni moguća je hirurškim zahvatom.

Budući da je kod stepena 3 i 4 već došlo i do gubitka vilične kosti između zuba, postojeće recesije desni na tim mestima ne mogu se u potpunosti korigovati ni hirurškim merama.

Nakon lečenja desni dugoročni uspeh tokom više godina zagarantovan je samo ako pacijenti sprovode optimalnu kućnu oralnu higijenu i pritom svakodnevno sprečavaju nastanak recesija desni ili ponovnu upalu desni zbog novih bakterijskih naslaga.

Za optimalan dugoročni uspeh važna je i kontinuirana profesionalna dugoročna briga kod stomatološkog higijeničara ili asistenta za profilaksu, kako bi se eventualni ponovni problemi pravovremeno prepoznali i otklonili.

Nakon lečenja desni dugoročni uspeh tokom više godina zagarantovan je samo ako pacijenti sprovode optimalnu kućnu oralnu higijenu i pritom svakodnevno sprečavaju nastanak recesija desni ili ponovnu upalu desni zbog novih bakterijskih naslaga.

Za optimalan dugoročni uspeh važna je i kontinuirana profesionalna dugoročna briga kod stomatološkog higijeničara ili asistenta za profilaksu, kako bi se eventualni ponovni problemi pravovremeno prepoznali i otklonili.

Recesije desni se često mešaju sa parodontitisom, jer u oba slučaja zubi deluju duže nego inače, ali između ove dve pojave postoje bitne razlike na koje treba obratiti pažnju:

S jedne strane, recesijom desni naziva se povlačenje desni na spoljašnjoj strani zubnog niza, najčešće vidljivo golim okom. Oboleli u takvim slučajevima nemaju dodatno i parodontitis.

S druge strane, parodontitis, tj. upala potpornog aparata zuba, u uznapredovalom stadijumu takođe može dovesti do povlačenja ruba desni. Tek pregled u stomatološkoj ordinaciji obolelima razjašnjava koji je uzrok kod njih odgovoran za povlačenje desni.

Pored toga, nakon lečenja parodontitisa povlačenje desni se primećuje ne samo na spoljašnjoj strani zubnog niza, već oko celog zuba. U takvim slučajevima je ono, međutim, poželjno, jer se skupljanjem ruba desni mogu smanjiti neželjeni parodontalni džepovi.